Ugljeni hidrati

Ima raznih tipova ugljenih hidrata i svaki tip se u našem telu tretira na drugačiji način. Razlike izmedju ugljenih hidrata ukazuju na to da sportisti treba pažljivo da razmotre koji su tipovi ugljenih hidrata najbolji u različitim okolnostima. Glukoza je osnovni izvor energije za mišićnu aktivnost i što je veći intenzitet vežbanja, to je veće oslanjanje na glukozu kao energetsko gorivo. Kada se glukoza potroši, sportista prestaje sa intenzivnim vežbanjem.

Time je jedan od glavnih ciljeva sportske ishrane da se spreči da se glukoza potroši. Održavanje količine UH na zadovoljavajućem nivou je veoma problematično, jer za razliku od proteina ili masti, ljudi imaju ograničen kapacitet za skladištenje ugljenih hidrata. Odgovorajući unos UH postaje još značajniji pri vrlo visokim novoima intenziteta vežbanja jer se energetski metabolizam maksimalno oslanja na ugljene hidrate kao izvor energije za mišiće

Iako su svi esencijalni nutrijenti važni, unos adekvatne količine ugljenih hidrata u pravo vreme optimizira ograničene rezerve ugljenih hidrata, omogućava bolji prenos ugljenih hidrata do mozga i pobiljšava parametre mišićne I opšte izdržljivosti. Radi poredjenja, prekomeran unos proteina, što se često dešava medju amaterskim i profesionalnim sportistima, nema mnogo uticaja na poboljšanje sportskih rezultata.

Tipovi ugljenih hidrata

Nemaju svi UH isti oblik, funkciju i uticaj na zdravlje. Osnovna jedinica svih ugljenih hidrata su monosaharidi. Monosaharidi obično imaju šest atoma ugljenika i mada samo neznatno variraju u medjusobnom brojčanom odnosu kiseonika i vodonika. Te suptilne varijacije su često uzrok važnih metaboličkih razlika. Osnovna metabolička jedinica ljdskih ćelika je monosaharid glukoza; ostali monosaharidi se raznovrsnim biohemiskim procesima u ljudskim ćelijama transformišu u glukozu. Broj monosaharida vezanih u veće molekularne jedinice je glavni osnov za klasifikaciju tipova ugljenih hidrata.

  • Sećeri
  • Monosaharidi (jednomolekularni ugljeni hidrati)
  • Disaharidi (dvomolekularni ugljeni hidrati)
  • Saharoza, maltoza i laktoza.