Masti

Holesterol, ulja, puter i margarin su masti, ali svaki od njih ima nešto drugačije karakteristike. Jedna zajednička osobina koju imaju svi lipidi jeste to da su rastvorljivi u organskim rastvaračima, ali nisu rastvorljivi u vodi. Izraz masti se obično odnosi na lipide koji su na sobnoj temperaturi u čvrstom stanju , a izraz ulja se upotrebljava za lipide koji su na sobnoj temperaturi u tečnom stanju. Lipidi se najčešće nalaze u obliku triglicerida, koji se sastoje od tri masne kiseline i jednog molekula glicerola (otuda i naziv trigliceridi). Uprkos brojnim oblicima, masti možemo uneti hranom ili stvarati u organizmu kombinovanjem ugljeničnih jedinica iz drugih supstanci. Skoro svaka ćelija u organizmu ima sposobnost da proizvodi holesterol pojedine osobe mogu imati visok nivo holesterola u krvi čak i ako se pridržavaju dijete koja se zasniva na unosu niskih kolićina holesterola. Takodje možemo proizvoditi fosfolipide, trigliceride i ulja. Zapravo, upravo ta naša sposobnost da efikasno proizvodimo različite tipove masti ogranićava potrebu za konzumiranjem velikih kolićina lipida.

Potrebe za mastima

Sa pogleda vežbanja, nema razloga da verujemo da povećanje unosa masti rezultira povećanjem sportskih rezultata, osim ako je povećan unos masti jedino razumno sredstvo da sportista dobije dovoljno energije. Sportisti kome je potrebno više od 4.000 kcal svakoga dana da bi zadovoljio kombinovane potrebe rasta, vežbanja i regeneracije tkiva, može da bude potrebno umereno povećanje unosa masti u ishrani (poželjno biljnog ili ribljeg porekla). Pošto je mast koncentrovaniji oblik energije i od ugljenih hidrata i od proteina, višak energije može se uneti u manjim količinama hrane ukoliko namirnice sadrže više masti. Ako bi sportista pokušao da potpuno obustavi unos masti, morao bi da konzumira toliko hrane da bi bilo nemoguće organizovati dovoljno obroka ili odvojiti dovoljno vremena da bi se konzumirala potrebna energija, što bi uzrokovalo neadekvatan unos energije.

Funkcije masti

Unos izvesne količine masti, izmedju 20 i 35% od ukupnih unetih kalorija, neophodano je da se obezbedi dovoljna količina eneigije i hranljivih materija. Vitamini rastvorljivi u mastima (liposolubilni vilamini), u koje spadaju vitamini A, D, E i K moraju da se unose ishrnom bogatom masnim namitnicama. Esencijalne masne kiseline takodje moraju da se unose u optimalnim količinama. Neke vrste masti iz hrane su takodje potrebne da bi nam stvorile osećaj sitosti tokom obroka, čime se stvara važan fiziološki signal da je vreme da prestanemo sa jelom. Masti iz masnih namirnica imaju duži period želudaćnog pražnjenja nego ugljeni hidrati, što doprinosi osećaju sitosti. Naravno, masti su zaslužne i za to da hrana ima dobar ukus.

 

Lipidi i fizička aktivnost

Čak i najmršaviji i najzdraviji sportisti imaju znatne rezerve energije u formi deponovanih lipida. Prosečni depoi energije u masnom tkivu kreću se između 50.000 i 100.000 kcal, što je dovoljno energije da se prehoda ili pretrči 800 do 1.600 km, bez potrebe za dodatnim unosom goriva. Pored pomenutih rezervi iz masnog tkiva, sportisti imaju zalihe od približno 2.000 do 3.000 kcal u lipidima unutar mišićnog tkiva. Masti koje se čuvaju u obliku triglicerida, dostupne su kao gorivo pod određenim uslovima raspoloživosti kiseonika. Maksimalna oksidacija masti javlja se pri vežbanju intenziteta 60-65% VO2 max. Pri većem intenzitetu vežbanja masti nastavljaju da sagorevaju, ali distribucija energenata se menja – primarno gorivo postaju ugljeni hidrati.

Advertisements