Minerali

Kalcijum, fosfor, magnezijum, cink, natrijum, jod, kalijum, gvožđe, selen, hrom, mangan, bakar…

Minerali su jedinstveni po tome što su, za razliku od drugih hranljivih materija, neorganskog porekla. Bez obzira na to, oni deluju u sprezi sa drugim organskim hranljivim materijama (vitaminima i energetskim materijama). Očigledan primer te neorgansko-organske interakcije jeste dobro utvrđen odnos između minerala kalcijuma i vitamina D. Pojedinačno, te hranljive materije su u suštini beskorisne, ali kad su zajedno one deluju u harmoniji kako bi omogućile optimalnu gustinu kostiju. Minerali imaju brojne funkcije, uključujući i sledeće:

  • Pojačavaju čvrstinu i strukturu skeleta, čineći ga jakim i otpornim na mehanička oštećenja,
  • Održavaju relativnu kiselost i alkalnost krvi i tkiva. Za sportiste, intenzivna fizička aktivnost ima tendenciju da snizi nivo pH telesnih tečnosti (tj. povećava relativnu kiselost), tako da je od suštinske važnosti da imaju zdrav sistem za kontrolu acidobaznog statusa,
  • Služe kao most za električne impulse koji prave pokrete mišića.
  • Učestvuju u metabolizmu ćelija. Fizička aktivnost povećava brzinu kojom se sagoreva gorivo. Tako je efektivna kontrola potrošnje goriva na ćelijskom nivou neophodna za optimalne sportske rezultate.

Sve ove funkcije su važne za sportiste. Sportisti sa niskom koštanom gustinom su podložni povećanom riziku od stres-fraktura; neadekvatan kiselo-bazni status izaziva smanjenje aerobne izdržljivosti; ugrožene neuro-muskularne funkcije rezultiraju lošom koordinacijom pokreta a izmenjen ćelijski metabolizam ograničava sposobnost ćelija da preuzimaju i čuvaju energiju. Uloge minerala u razvoju optimalnih fizičkih sposobnosti odnose se i na učešće u procesima glikolize (dobijanje energije iz deponovane glukoze), lipolize (dobijanje energije iz masti), proteolize (dobijanje energije iz proteina) i fosfagenolize (dobijanje energije iz fosfokreatina). Minerali su potrebni i u izgradnji tvrdih i mekih telesnih tkiva. Oni takođe sudeluju u aktivnostima enzimskih sistema, mišićnoj kontrakciji, nervnim procesima i koagulaciji krvi. Te mineralne hranljive materije, koje sve moraju biti unesene putem hrane, možemo podeliti u dve klase: glavni elementi (makrominerali) i elementi u tragovima (mikrominerali).

Makrominerali

Ukupan sadržaj minerala u organizmu iznosi približno 4% telesne mase. Makrominerali se u ljudskom organizmu nalaze u relativno većim količinama nego mikrominerali (otuda i takav naziv) i u njih spadaju kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, hlor (hloridi) i kalijum. Kalcijum sačinjava približno 1,75% telesne mase, fosfor sačinjava okvirno oko 1,10% telesne mase, a magnezijum čini približno 0,4% ukupne telesne mase.